BZNR forum
Autor Poruka

<  Štetni gasovi  ~  SMANJITI EMISIJE CO2 NA BALKANU

Slobodanka.Radojevic
Poslao: Uto Jun 09, 2015 10:24 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 07 Apr 2008 Poruke: 1078
izvor: Beta, 05.06.2015.

Ekološke organizacije jugoistočne Evrope pozvale su vlade država članica da definišu ciljeve za smanjenje emisije gasova koji podstiču globalno zagrevanje. Ovaj poziv uputila je mreža organizacija u okviru projekta za održivu energetsku politiku jugoistočne Evrope SEE SEP 5. juna, na Svetski dan životne sredine, u trenutku kada se u Bonu pod ukriljem Ujedinjenih nacija usaglašava tekst novog svetskog sporazuma o zaštiti klime. Svetski sporazum bi trebalo da se postigne u Parizu krajem godine, ali za sada ne postoji rešenje koje bi zadobilo podršku svih. Na popularnosti dobija opcija postizanja takozvanih nultih neto emisija do kraja veka, što bi značilo da su emisije ugljen dioksida i sličnih gasova dozvoljene, ali da se moraju neutralisati šumama, poljoprivrednim kulturama ili tehnološkim rešenjima za hvatanje i skladištenje gasova. Ovo predlažu zemlje proizvođači fosilnih goriva, dok neki ukazuju da bi takvo rešenje moglo dovesti do nestabilnosti u snabdevanju hranom.

U sapopštenju Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), koji učestvuje u projektu SEE SEP, navodi se da bi sa političkog stanovišta bilo značajno da Srbija prihvati obavezujuće ciljeve, a sličan stav je, kako se navodi, zauzela i ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro.

EU predviđa smanjenje emisija za 40% do 2030. godine a to se, navela je Moro u izjavi na koju se poziva CEKOR, odnosi i na zemlje koje teže pridruživanju.

Da bi to učinile, zemlje regiona morale bi da se odreknu novih rudnika uglja i termoelektrana, što je sigurno skupo. Međutim, kako navodi direktor Mreže za promenu u jugoističnoj Evropi (SEE Ćange net), koja i rukovodi projektom SEE SEP, zagađenje nosi i ogromne zdravstvene troškove u regionu, koji se procenjuju između 2,3 i 6,5 milijardi evra po zemlji.

"Ugalj je skupa zavisnost koje se moramo rešiti", rekao je on.

U saopštenju se navode i podaci Svetske zdravstvene organizacije prema kojoj je zagađenost vazduha vazduha oštetila evropske ekonomije za 1,6 hiljadu milijardi američkih dolara i dovela do 600.000 preranih smrti i bolesti u 2010. godini.

Ako se ništa ne učini, možemo očekivati povećan broj nepredvidivih vremenskih nepogoda, kao što su poplave koje su prošle godine pogodile zemlje regiona – Hrvatsku, BiH i Srbiju, navodi se u saopštenju. Troškovi štete koju su izazvale poplave Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) procenila je na 3 milijarde evra.

Srbija u protokolu iz Kjota, kojim se EU obavezala na smanjenje emisija, nije imala takve obaveze jer nije dovoljna razvijena ekonomija.

Žučne rasprave u Bonu

U nemačkom gradu u Bonu u toku je razgovor pregovarača o klimi koji vode žučne rasprave o tempu kojim bi trebalo smanjivati emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen dioksida, da bi se porast temperature zadžao do 2 stepena celzijusa, što je cilj međunarodne zajednice.

Direktor instituta Klimatska analiza (Climate Analytics) rekao je da bi dugoročni cilj bio veoma koristan kao smernica za ceo svet, ali i kao signal vladama i privannom sektoru.

U ovom trentku na stolu su mnoge mogućnosti, više ili manje zahtevne, ali ni jedna nije dobila saglasnost svih. Tako ambiciozniji govore o tome da godina rekordnih emisija mora da bude što pre, a da se do 2050. postigne smanjenje od 50%, dok neki predlažu čak i smanjenje od 70 do 95% u poređenju sa 2010.

Drugi se zalažu za neodređenije zahteve – dekarbonizacija ekonomije, ili nulte neto emisije, što ostavlja otvorena vrata za emisije ukoliko se one neutrališu na prirodan način poput šuma i kultura, ili kroz tehnologiju, poput skladištenja ugljen dioksida.

Ostrvske zemlje, koje su zbog podizanja nivoa mora najizloženije posledicama klimatskih promena, zalažu se za ambicioznije ciljeve, i uz podršku afričkih zemalja, Grupe najmanje razijenih zemalja i Filipina traže i ambiciozniji cilj u pogledu povećanja temperature, 1,5 stepen celzijusa.

Međuvladina grupa eksperata o klimi ukazuje da je razlika osetna i da je potrebno smanjenje emisija od 40 do 70% do 2050. da bi se ograničio porast tempoerature na 2%, dok bi za cilj od 1,5 stepen bilo potrebno smanjenje od čak 80 do 90%.

Zamka nultih neto emisija

Na suprotstavljenoj strani su zemlje proizvođači nafte poput Saudisjek Arabije i veliki proizvođači uglja poput Australije koji ne žele ni da razgovaraju o isključivanju fosilnih goriva, već računaju na hvatanje i skladištenje emisija.

EU se zalaže za smanjenje o 60% do 2050. godine.

"Problem sa preciznim brojevima (za ograničenje) je što otvaraju raspravu o tome ko šta treba da učini da bi se to postiglo", odnosno kako da se teret raspodeli između razvijenih zemalja i zemalja u usponu, upozorava jedan evropski pregovarač.

"A svaki pokušaj da se izračuna svačiji udeo do 2050. godine osuđen je na neuspeh", dodaje on.

Pred teškim izazovom pronalaženja pravičnog rešavanja raspodele tereta, SAD; Kanada i Japan se zalažu za takozvane nulte neto emisije do kraja veka.

Ova formulacija pojavila se u Ženevi u februaru i sve je popularnija, na veliko žaljenje nevladine organizacije Ekšen ejd (ActionAid), koja je u Bonu izdala i izveštaj o "zamci nultih neto" emisija. Ukazuje se da oni koji se zalažu za ovu opciju isuviše računaju na korišćenje poljoprivrednih površina i šuma, koje upijaju gasove, što bi moglo da ide nauštrb sigurnosti snabdevanja hranom.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku

Prikaži poruke iz poslednjih:  

Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1
Napiši novu temu

Idi na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu