BZNR forum
Autor Poruka

<  Energetska efikasnost  ~  ENERGETSKA EFIKASNOST: PLAN NACIONALAN, ŠTEDNJA LOKALNA

Slobodanka.Radojevic
Poslao: Uto Okt 06, 2015 12:14 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 07 Apr 2008 Poruke: 910
izvor: Zelena Srbija, 30.09.2015.

Na nacionalnom nivou Srbija je donela plan energetskih ušteda, ali glavni posao je na lokalnim samoupravama da ga sprovedu, rekla je tim lider projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu nemačke Organizacije za medjunarodju saradnju (GIZ) Renate Šindlbek.

"Lokalne zajednice mogu mnogo da urade. GIZ Projekat na različite načine saradjuje sa svim zainteresovanim lokalnim samoupravama. U narednih nekoliko meseci planiramo da obezbedimo stručnu i tehničku podršku u pet opština u Srbiji da urade analizu postojećeg stambenog fonda i pripreme lokalni akcioni plan za unapredjenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama. O tome morate razmišljati na lokalnom nivou bez obzira što postoji nacionalni plan", kazala je Šindlbekova u intervjuu agenciji Beta.

U razvijenim zemljama jedna trećina potrošnje odlazi na zgradarstvo, a najveći deo na industriju, dok u Srbiji najveća potrošnja, čak 60 odsto, odlazi na zgrade, rekla je Renate Šindlbek i istakla da je poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno za ostvarivanje ciljanih ušteda energije za devet odsto u desetogodišnjem periodu od 2008. do 2018. godine.

GIZ pruža tehničku podršku Vladi Srbije da ispuni svoje obaveze u pogledu ciljeva koji se odnose na sektor stambenih zgrada vezano za proklamovane ciljeve. "Naša podrška se odnosi na energetsku efikasnost u zgradarstvu, i to u stambenim objektima. Ona je pre svega savetodavne prirode", istakla je Renate Šindlbek.

"Ulaganje u različite mere energetske efikasnosti dovodi ne samo do poboljšanja kvaliteta života građana, već indirektno doprinosi i lokalnom ekonomskom razvoju i kreiranju novih radnih mesta. Lokalne građevinske firme angažuju radnike da naprave zaradu, lokalne kompanije se utrkuju da proizvedu potreban meterijal, unapređuju kvalitet proizvoda, sertifikuju ih, i to stvarno pomaže razvoju lokalne zajednice i regiona", rekla je Šindlbekova.

Upitana da li srpske opštine mogu da zatraže novac iz evropskih fondova sa ciljem razvoja energetske efikasnosti, ona je odgovorila da je upravo to i osnovni motiv za saradnju sa pet odabranih pilot opština u Srbiji.

"Osnovno je da opštine utvrde tačne podatke. Pre svega da znaju čime raspolažu, kakvi i gde su potencijali za uštede. Ako oni samo odu u EU i kažu: Mi bismo voleli novac za sprovodjenje energetske efikasnosti, u Evropi će ih pitati kako i koliko tačno planiraju da uštede. Ako nemaju precizan odgovor, neće dobiti novac. Precizni i jasni podaci govore da imate strateški pristup", istakla je Renate Šindlbek.

Ona je dodala da GIZ pruža stručnu pomoć odabranim lokalnim samoupravama da prikupe podatke kako bi se kvalifikovali da zatraže sredstva iz fondova EU. Cilj je da te opštine posluže kao ogledni primer drugim lokalnim zajednicama.

Izrazila je i zadovoljstvo onim što je u Srbiji do sada učinjeno što se naročito odnosi na aktivnosti Ministarstva energetike i gradjevine, a kao do sad najveći rezultat navela je uvodjenje sertifikata o energetskoj efikasnosti zgrada.

"U ovom momentu u Srbiji postoji obaveza izrade energetskog pasoša za nove zgrade i za rekonstrukciju postojećih zgrada gde vrednost investicije prelazi 25 odsto od ukupne vrednosti objekta. U mnogim drugim zemljama taj dokument je potreban i kod prodaje, ali i kod rentiranja kuća i stanova. Energetska efikasnost utiče na njihovu cenu. Zato su informacije o energetskoj efikasnosti veoma važne. Ako kupujete ili rentirate kuću s lošim energetskim performansama, vi ćete u njoj trošiti više energije, a samim tim i novca, i toga treba da budete svesni", rekla je Renate Šindlbek.

Ona je dodala da znanje o energetskoj efikasnosti u Srbiji postoji, ali da je ono tek deo rešenja, jer je još potrebno kod svakog čoveka probuditi svest o značaju uštede energije.

"Mi smo sproveli trening eksperata koji izdaju energetske pasoše. Ali da bismo postigli cilj, svaki pojedinac treba da razmisli da li će uključiti svoj klima uredjaj i onda kada mu nije potreban. Ako svaki pojedinac počne da razmišlja o tome, to je veliki pomak", rekla je Šindlbekova i istakla da investiranje u energetsku efikasnost pored ušteda u novcu donosi i veći komfor života.

Na pitanje kako je Nemačka kod svojih stanovnika razvijala svest o energetskoj efikasnosti, ona je odgovorila da se u Nemačkoj ta svest probudila sedamdesetih godina, kada je izbila velika naftna kriza koja je izazvala velike nestašice: "Sećam se da smo auto-putem išli na rolšulama. Niko nije vozio automobile. To nas je primoralo da stavimo prst na čelo i shvatimo da ne postoji beskonačni dotok energije i da moramo da smanjujemo potrošnju".

"Mi smo u Nemačkoj od malih nogu naučeni da uvek gasimo svetlo kad nam ono nije potrebno. I grejanje isključujemo kada nismo u stanu, jer je grejanje veoma skupo. Od malih nogu učiš da tu energiju plaćaju tvoji roditelji", rekla je Šindlbekova.

Ona je istakla da je njen tim unutar GIZ-a pripremio edukativnu igru za školsku decu u Srbiji sa ciljem da se podigne svest o neophodnosti štednje. "Svako dete treba da razume da može da pruži svoj doprinos toj velikoj slici uštede energije. Ako ih tako učimo, kada ta deca porastu, stvari će posmatrati iz sasvim drugačije perspektive".

Novih zgrada koje teže gotovo nultoj energetskoj potrošnji je malo i u Evropi, možda svega dva procenta. Ključno je pitanje šta raditi sa starim zgradama?

"Mi u Nemačkoj se takodje s tim borimo i vrlo mnogo razmišljamo kako da unapredimo te zgrade i dostignemo svoje ciljeve. Ali nama je finansijski lakše, jer je kamata na kredit za ulaganja u energetsku efikasnost dva odsto. To, naravno, motiviše ljude", rekla je Šindlbekova.

Kao naročito značajan element implementacije mera energetske efikasnosti, ona je navela potencijal zapošljavanja veoma velikog broja ljudi.

"Ove mere na globalnom nivou imaju potencijal otvaranja dva miliona novih radnih mesta. To sve ima jak ekonomski uticaj. Biće zaposleni radnici iz oblasti gradjevinarstva, arhitekture, izolacione tehnologije i drugih srodnih profesija", rekla je Renate Šindlbek.

Prema njenim rečima, Srbija takodje ima šansu da kroz aktivnosti na implementaciji svojih mera štednje uposli više stotina hiljada ljudi u gradjevinskoj industriji koja bi time preuzela ulogu velikog pokretačkog motora.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku

Prikaži poruke iz poslednjih:  

Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1
Napiši novu temu

Idi na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu