BZNR forum
Autor Poruka

<  Upravljanje otpadom  ~  Država nema rešenje za lekove sa isteklim rokom trajanja

aleksandra.zujic
Poslao: Pon Nov 06, 2017 15:06 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 08 Nov 2013 Poruke: 11 Lokacija: Beograd
Kad je Beograđanka Dragana Sekulić napunila kesu neupotrebljenim lekovima koje je „nasledila” od roditelja, izgubila je pola dana šetajući od jedne do druge apoteke u kojima je pokušavala da ostavi ovaj opasni otpad. Međutim, kontejner za odlaganje lekova nije bio postavljen ni u jednoj od ovih ustanova, a farmaceuti su je posavetovali da je najbolje da sve te lekove i dalje čuva u svom stanu.

Iako Zakon o upravljanju otpadom propisuje da sve apoteke, državne i privatne, moraju da prikupljaju stare lekove od građana, nijedna ustanova u prestonici ne ispunjava ovu svoju obavezu. U unutrašnjosti je situacija raznolika. U Novom Sadu su još pre tri godine popunili skladište sa četiri tone opasnog otpada i još nije obezbeđen novac za njegovo spaljivanje. Subotica je jedan od malobrojnih gradova u kojima lokalna samouprava plaća transport i uništavanje farmaceutskog otpada.

– Lekove koje nam donose sugrađani skupljamo već sedam godina, od kada je zakon stupio na snagu. Do 2014. godine ovaj otpad smo skladištili, ali tada je grad počelo da finansira njegovo uništavanje. Sada prikupljamo lekove u kontejnere i čim ih napunimo zovemo operatere koji ih prazne i odvoze na spaljivanje – objašnjava Vukša. Dodaje da kolege iz privatnih apoteka lekove ne skupljaju, iako grad svake godine obezbedi novac za uništavanje tog otpada.

Farmaceuti kojima smo se obratili tvrde da ne mogu da preuzimaju neupotrebljene i lekove sa isteklim rokom jer nemaju novca za njihovo uništavanje. Izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom iz 2016. godine precizirano je da uništavanje lekova plaćaju farmaceutske kompanije i uvoznici u skladu sa učešćem na tržištu. Međutim, ove kompanije i dalje nisu počele da izdvajaju novac u ovu svrhu, a to se verovatno neće desiti ni u narednih godinu dana.

Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom pri Ministarstvu zaštite životne sredine, kaže da finansiranje uništavanja farmaceutskog otpada mora da bude detaljno definisano, pa će Zakon o upravljanju otpadom još jednom biti izmenjen.

– Mislili smo da finansiranje uredimo pravilnikom koji je u pripremi i koji će biti usvojen do kraja godine, ali izgleda da to nije moguće, pa ćemo opet izmeniti zakon. Za taj posao neophodno nam je barem godinu dana, što znači da tek početkom 2019. možemo očekivati primenu novih zakonskih normi – kaže naša sagovornica, uz napomenu da na našem tržištu ima 170 kompanija koje proizvode i uvoze lekove, sa kojima apoteke moraju da potpišu ugovor, a na tenderima će birati operatere koji će stare lekove odvoziti na uništenje. Sve mora biti precizno definisano i maksimalno uprošćeno.

Vukša je još jednom podsetila da građani imaju obavezu da stare i neupotrebljene lekove odlažu u apotekama, a obaveza farmaceuta je da postave kontejnere za prijem ovog otpada na vidljivom i označenom mestu. Ona najavljuje pojačan inspekcijski nadzor nad apotekama.

– Apoteke imaju zakonsku obavezu da skupljaju stare lekove, a što se tiče njihovog uništavanja, svaka apoteka prikuplja i uništava svoj farmaceutski otpad. Tako mogu da uništavaju i stare lekove građana – objašnjava naša sagovornica.

Apotekari ovaj posao ne žele da obavljaju o svom trošku, jer transport i uništavanje jedne tone farmaceutskog otpada košta između 2.000 i 5.000 evra. Osim toga, mnoge ustanove nemaju prostor za skladištenje ovih opasnih materija.

U Apotekarskoj ustanovi „Novi Sad” kažu da su svakog meseca od građana skupljali po 100 kilograma lekova, sve dok su imali mesta u „Transfer stanici”, u kojoj skladište stare lekove. To znači da samo u Novom Sadu svake godine bude bar 1,2 tone farmaceutskog otpada.

– Naravno da skupljamo i plaćamo uništavanje otpada koji mi stvaramo, jer tako zakon nalaže. Međutim, ne možemo da finansiramo i uništavanje starih lekova od svih građana. To je obaveza proizvođača, koji nam nisu dali ni dinara – kategorična je Anđelka Grubin iz Apotekarske ustanove „Novi Sad”.

Ona podseća da je jedan od dugoročnih ciljeva Strategije upravljanja otpadom iz 2010. godine obezbeđivanje kapaciteta za spaljivanje medicinskog otpada. Međutim, peć za spaljivanje opasnog otpada u našoj zemlji i dalje ne postoji. Ovog puta problem je u lokalnim samoupravama. Većina njih, kako kažu u Ministarstvu ekologije, ne želi da se na njihovoj teritoriji izgradi postrojenje za spaljivanje opasnog otpada.

– Nekoliko investitora trenutno traži lokaciju na kojoj će biti izgrađeno ovakvo postrojenje. Tada će sigurno i cena uništavanja farmaceutskog otpada biti znatno niža – reči su Radmile Šerović.

Ona je apelovala na građane da nikako ne bacaju lekove u smeće jer veće količine farmaceutskog otpada mogu da zagade životnu sredinu.

U domaćinstvima pet puta više otpada nego u zdravstvenim kućama

Iako je nemoguće precizno izračunati koliko starih lekova čuvaju građani, pretpostavlja se da je reč o 50 tona otpada, podaci su Ministarstva zaštite životne sredine. S druge strane, ukupna količina farmaceutskog otpada koji svake godine nastaje u svim zdravstvenim ustanovama državnog sektora u Srbiji iznosi oko sedam tona godišnje. Privatne zdravstvene ustanove svake godine prikupe između jedne i tri tone otpada.

Izvor: list Politika od 2.11.2017.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku

Prikaži poruke iz poslednjih:  

Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1
Napiši novu temu

Idi na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu