BZNR forum
Autor Poruka

<  Važni datumi i dešavanja  ~  Sećanje na 4. APRIL - Dan ZNR

galamic
Poslao: Ned Apr 05, 2015 09:08 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 17 Avg 2008 Poruke: 1571 Lokacija: Beograd
Историја заштите на раду - сећање на 4. април који се облежавао као Дан ЗНР

Заштита на раду је стара колико и рад. Примењује се од дана употребе најпримитивнијих оруђа. Одавно је заштита на раду постала посебна наука са усавршеним методама. Појавом првих механизованих средстава за рад дошло је до наглог пораста повреда на раду са честим смртним слулајевима, јер машине нису биле заштићене. Ротирајући делови машина били су отворени, испадали су из свог лежишта. Појавом парних котлова, због неусавршености, долазило је до распрскавања истих што је доводило до честих појединачних и колективних повреда на раду и смртних случајева.

Корени заштите на раду су у хигијенско - техничкој заштити (ХТЗ) која је уведена у праксу још почетком 19. века. Дакле 1844. године број инвалида рада и повреда на раду у Манчестеру био је толико застрашујуће велики да је вишеструко превазилазио број повређених у рату. Извори опасности били су: ротирајући делови машина, експлозије и распрскавање парних котлова и постројења, замор, незнање и неискуство.

Несређено стање заштите на раду довело је до тога да скоро и није било здравих и неповређених радника. Да бисе смањио број повреда на раду, почело се са увођењем инспекције рада. Владајућа класа је, на притисак радничке класе и због својих угрожених интереса, (нагли пораст неспособних за рад и за војску) већ 1802. године у Великој Британији, која је прва увела инспекцију рада као добровољну функцију и донела први заштитни закон у историји (Закон о заштити шегрта), а 1804. године већ је уведена инспекцијска служба за контролу придржавања закона, док је тридесетак година касније, 1833. године, уведена обавезна Инспекција рада, а 1844. године и први Закон о раду жена и деце и мерама заштите од повреда на раду.

Половином 19. века јавља се организовани систем државног осигурања (у Немачкој) а у првој половини 20. века проблем заштите на раду добија међународни карактер, ангажовањем синдиката.

У Другом Светском рату САД и Велика Британија имале су два пута више жртава на раду него у рату.

Подаци из 1990. године кажу да се сваке године у свету на раду повреди око 15 милиона радника.

До краја 1980. године Међународна органиозација рада (МОР) донела је укупно 139 конвенције и 138 препорука о заштити на раду (ЗНР), од којих је огромну већину прихватила и наша земља.

Део текста из предговора Збирке прописа о Заштити на раду са коментаром и техничком прописима, Прва кнјига, Ниш 1969. године, истиче да: ''Унапређивање услова рада и увођење савремене заштите на раду постаје све значајнији фактор у напорима за модернизацију привреде и даљу хуманизацију људског рада''.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
galamic
Poslao: Ned Apr 05, 2015 09:09 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 17 Avg 2008 Poruke: 1571 Lokacija: Beograd
Важнији законски прописи који регулишу заштиту на раду (ЗНР), у то време, били су свакако, Устав Републике Србије (чл. 38. и 72), Закон о ЗНР Републике Србије из 1991. године.

Заштита је скуп савремених техничких, здравствених, социјалних, правних, образовних и дугих мера и проводи се кроз три најважнија фактора: технички, организациони и људски. Техника мора отклонити или минимализовати деловања неповољних услова (даљинске команде, заштићивање извора опасности коришћењем средстава личне заштите). Организација рада (простори и временски распоред људи и машина и материјала) треба да омогући велику продуктивност уз мале опасности од повређивања и штетности по здравље. Човек, као најважнији фактор, мора имати споосбност за одређено радно место (физичка снага, оштрина чула, одређена знања и вештине, радну дисциплину, свест о изворима опасности, способност прилагођавања и брзог доношења прваилних одлука и способност да сноси одговорност за одлуке и поступке.

Заштита на раду и заштита човекове средине су делатности које обухватају скуп мера и средстава усмерених на ставрање безбедних услова рада, а тиме се отклањају узроци повреда на раду, професионалних обољења и инвалидности. Само на такав начин могу се створити повољни и сигурни услови за живот и рад који обезбеђују физички и морални (психички) интегритет свих субјеката с једне и ад обезбеде потребне услове за очување свих природних и радом стечених вредности с друге стране. То се оставрује применом савремених организационих, техничких, технолошких, ергономских, психофизичких, здравствених, правних и других мера у процесу рада. Ова активност је добила третман посебне делатности у друштву, која је као систем организована на основу одредаба дефинисаних у Уставу и утврђена законима. Уставно опредељење и законска регулатива у овој области проистекли су из сазнања да рад може представљати задовољство уколико се обавља у уређеним и повољним условима и да само потпуно физички и психички способан човек, лишен свих брига и непоевољних утицаја радне или животне средине, може постизати врхунске резултате у било којој сфери рада.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
galamic
Poslao: Ned Apr 05, 2015 09:10 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 17 Avg 2008 Poruke: 1571 Lokacija: Beograd
Заштита на раду и заштита човекове средине представљају интегрални део процеса рада, а организују се и спроводе ради отклањања узрока опасности у току рада. На тај начин се избегавају нежељене последице по здравље запослених, као и губици, што поред социјалног и хуманитарног значаја има и велики економски и друштвено – политички значај. Напреднијим стручњацима и бољим познаваоцима стања заштите здравља на раду, безбедности на раду и заштите животне средине на просторима Европске Уније, одмах ће бити јасна повезаност наведених области познатије код нас по скраћеници ''HSE'', (Health, Safety, and the Environment), што у преводу значи: Здравље, Безбедност, Животна средина.

4. април обележавао се као Међународни Дан заштите на раду у знак сећања на 4. април 1919. године када је након завршетка Првог Светског рата у оквиру Међународне мировне конференције у Паризу основана Међународна организација рада са циљем промене услова живота и рада радника у индустрији, а што би представљало један од услова бржег развоја људског друштва без класних сукуоба у њему, а који би могли бити претња светском миру.

У Повељи о стварању ове организације тада је записано: ''С обзиром да се трајан мир може изградити само ако је заснован на социјалној правди и с обзиром на постојање услова рада који садрже такве неправде, тешкоће и немаштину великог броја људи који доводе до тако великог неспокојства да су угрожени мир и хармонија у свету, формора се Међународна организација рада.''

За свој допринос светском миру ова организација је 1969. године добила Нобелову награду за мир. Током година са развојем друштва као резултата повећане производње у Међународној организацији рада оснивају се бројне институције за поједине активности у процесу рада па се тако и заштита на раду издваја као веома значајна област у процесу рада.


Poslednji izmenio galamic dana Ned Apr 05, 2015 09:15, izmenjeno ukupno 1 puta
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
galamic
Poslao: Ned Apr 05, 2015 09:11 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 17 Avg 2008 Poruke: 1571 Lokacija: Beograd
Заштита на раду није данас само законска обавеза послодавца већ представља и његов интерес, јер ефикасна заштита на раду је услов очувања радне способности радника током целог радног века, а тиме и јефтиније производње. О интересу сваког запосленог за што боље услове рада и безбедност на радном месту у радној околини, мислимо да није потребно ни говорити.

На нашим просторима, све до 1952. године, до увођења радничког самоуправљања у СФРЈ, приступ заштити на раду био је ''декларативан'', а од тада заштита на раду представља уставну категорију као једно од основних права сваког радног човека.

Уношењем у устав заштита на раду се и законски регулише, законом и бројним подзаконским прописима којима су дефинисане обавезе и права, као и одговорности послодаваца и запослених.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
galamic
Poslao: Ned Apr 05, 2015 09:13 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 17 Avg 2008 Poruke: 1571 Lokacija: Beograd
Развој заштите на раду код нас

Код нас је заштита на раду добила право место тек после ослобођења земље. Њен развојни пут може се разграничити у три карактеристична периода.

Први период

Ратом опустошена, уништени и разорени бројни индустријски и други привредни објекти, брз темпо послератне обнове земље, укључивање неквалификоване радне снаге са села у индустрију, недостатак стручног руководећег кадра у привреди, као и друге околности које карактеришу овај период, створиле су низ тешких проблема на пољу заштите на раду. Овакво стање траје све до ревизије Закона о инспекцији рада крајем 1949. године, тј. у време централизоване управе.

Други период

Доношењем Основног закона о управљању државним привредним предузећима и већим привредним удружењима, тј. увођењем радничког самоуправљања 1950. године, када је Указом о реорганизацији владе ФНРЈ дошло до укидања Министарства рада,а у вези са спровођењем даље политике заштите на раду појавила су се значајна питања која су тражила разрешење. После усвајања Основног закона створио се утисак да је регулисање питања из радних односа и заштите на раду прешло искључиво у делокруг органа самоуправљања. Међутим, ускоро се увидело да радни колективи нису у могућности да сами решавају веома бројне и сложене проблеме заштите на раду и да друштвена заједница не може остати по страни када је реч о овако актуелној проблематици насталој наглим развојем индустрије. Тако се област заштите на раду све прецизније и конкретније одређује савезним законима и актима савезног карактера, Због свог значаја, заштита на раду налази место у Уставу СФРЈ из 1963. године, када је формулисана као посебна категорија у области радног законодавства. Упоредо са изградњом законодавства у овој области, уочава се све већа активност радних колектива у решавању проблема и унапређењу заштите на раду и њеном осавремењивању. Формирају се све савременије службе хигијенско – техничке заштите и у те сврхе издвајау се све већа финансијска средства.

У овом периоду јасно су изражене две основне карактеристике развоја заштите на раду: а) радна организација је основни носилац права и обавеза заштите на раду и б) друштвена заједница је покретач свих активности које су потребне да би радни колективи што успешније остварили задатке у области заштите на раду.

Четвртог априла 1965. године у Савезној народној скупштини, социјалистичка самоуправна Југославија добила је, у својој историји први Основни закон о заштити на раду. Указ о његовом доношењу постпиали су Тито и Кардељ. Раније су правилницима и подзаконским прописима регулисана питања, раније поменуте, хигијенско - техничке заштите (ХТЗ). Овим чином од пре 49 година, ударени су темељи развијању јединственог система савремене заштите на раду у нашој земљи. Да би се сачувала успомена на овај значајан догађај, Југословенски савез за унапређивање заштите на раду одлучио је 1988. године да се 4. април у то време али и убудуће, веома дуг период, обележава као Дан заштите на раду. Тога дана, утврђено је да ће се у организацијама Савеза синдиката, у удружењима ЗНР, у школама и на факултетима, у организацијама удруженог рада и организацијама инвалида рада одржавати свечано – радни скупови, саветовања, другарски сусрети и сл, на којима ће се говорити о најактуелнијим питањима развијања савремене хуманизације рада. Прави узор таквим садржајима за Дан ЗНР био је величанствени скуп одржан тог дана у београдском ''Сава центру'', када је по први пут 1988. године свечано и достојанствено обележен 4. април – Дан заштите на раду. Томе је допринео поменути импозантан скуп одржан у ''Сава центру'' у Београду, поводом проглашења победника у првој етапи велике југословенске акције под називом ''У служби заштите – у служби човека''. Око 850 учесника из целе тадашње земље увеличало је празничну атмосферу за Дан ЗНР. Већ 190. године четвртог априла на Дан заштите на раду у београдски Сава центар дошло јр више од 1000 људи: привредника, политичара, научника, стручњака разних профила, радника, ђака и припадниак ЈНА. Свечано-радна манифестација са тематским блоком о повезаности заштите радне и животне средине позитивно је озрачила присутне, уклањајући их, бар на тренутак од страначких, националних и политичких трвења. Стара истина да заштита на раду и екологија немају границеовога пута је поново потврђена уз нови квалитет – људи из ове две заштите једноставно, не знају за границе.

Трећи период

После доношења уставних амандмана 1971. годин, новог Устава 1973. године и Републичког закона о заштити на раду 1975. године, започиње и тече трећи период развоја заштите на раду.

Регулисање односа у области заштите на раду прелази са савезног на републичко законодавство и најбитнији односи у овој области прописују се републичким законима о заштити на раду. Недвосмилено се прописују обавезе око уређења заштите на раду упоредо са развојем привреде, применом савремених научних метода и достигнућа. У овој фази развоја, сваки радник радног колектива, уместо ранијег посредног одлучивања о прописивању и нормирању односа у области заштите на раду преко органа управљања, сада то уређују нормативним актима.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Mac123
Poslao: Čet Jan 18, 2018 07:43 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 13 Jan 2018 Poruke: 2
Vielen Dank für das Teilen der ausgezeichneten Informationen















CMR Institute of Technology Admission
Christ university direct admission
Acharya institute of technology direct admission
Dayananda sagar college of engineering direct admissionMS ramaiah institute of technology management quotaPES university direct admission
RV college of Engineering direct admission
Jain university direct admissionBangalore institute of technology management quota
BAMS Colleges Bangalore admission
Rajarajeswari Medical College admission
Vydehi Institute of Medical Sciences admission
MS Ramaiah Medical College Admission
Acharya Institute of Technology Admission
BMS College of Engineering Admission
BMS Institute of Technology Admission
Dayananda Sagar College of Engineering Admission
Mount Carmel Institute of Management Admission
MS Ramaiah Institute of Technology admission
PES Institute of Technology admission
Reva University Admission
RV College of Engineering Admission

_________________
BMS College of Engineering Admission
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku

Prikaži poruke iz poslednjih:  

Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1
Napiši novu temu

Idi na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu