BZNR forum
Autor Poruka

<  Zdravlje zaposlenih  ~  ZA GODINU SEDMORO OBOLELIH NA RADU?

Slobodanka.Radojevic
Poslao: Sub Mar 17, 2018 11:01 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 07 Apr 2008 Poruke: 1024
izvor: Novosti | 16. mart 2018.

Profesionalna oboljenja, prema zvaničnoj klasifikaciji, u našoj zemlji se Ređe javljaju čak i od retkih bolesti. Na listi se već decenijama nalazi 56 oboljenja, a u Evropi čak 100.

NAJAVLjENE pre punih sedam godina, izmene liste profesionalnih bolesti, i što je još važnije postavljanje jasne procedure ko i kako utvrđuje profesionalno oboljenje, ostale su samo jedna "na spisku lepih želja", i nema čak ni naznaka kada bi nešto moglo da se promeni.

U "tamnom vilajetu", negde između nadležnosti dvaju ministarstava - zdravlja i rada, profesionalna bolest se u Srbiji teško i retko dokazuje, u svega od pet do sedam slučajeva godišnje. Tako su ova oboljenja kod nas zvanično ređa nego retke bolesti, koja odrednicu "retka" dobijaju po kriterijumu - do pet obolelih na 100.000 stanovnika, a u Srbiji je sa oko dva miliona zaposlenih 2016. profesionalno oboljenje dokazano samo u sedam slučajeva.

Ministarstvo zdravlja je svojevremeno okupilo tim koji bi radio na izmeni liste, na kojoj je već decenijama istih 56 oboljenja, i planiralo i obuku lekara da bi lakše prepoznali ova oboljenja. Dosadašnji učinak je da su prevedeni evropski kriterijumi u ovoj oblasti kojih ćemo jednom, hteli - ne hteli, morati da se pridržavamo.

- Problem nije toliko ni u samoj listi, koja jeste preširoka, pa i zastarela, koliko u neprijavljivanju profesionalnih oboljenja i nedostatku procedura, čak toliko da se ne zna ni da li lekar pojedinac ima pravo da utvrdi profesionalno oboljenje - kaže, za "Novosti", prof. dr Petar Bulat, prodekan za kliničku nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu, inače iz Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović".

Naš sagovornik je za koncept koji se primenjuje u razvijenim zemljama, i za to da se sadašnja lista sa 56 svede na 46 profesionalnih bolesti, sa jednim dodatkom koji bi omogućavao da se i neka oboljenja mimo ove liste, na osnovu naučno dokazive veze između uslova rada i pojave bolesti, utvrde kao profesionalna bolest.

Tako bi sa sadašnje liste moglo da se izbriše trovanje vanadijumom, kojeg dosad nije bilo u praksi, ili selenom i arsenom, a da ta stanja, ako se dogode, budu "pokrivena" ovom dopunom liste.

Evropska lista je mnogo šira od naše, na njoj je oko 100 oboljenja, ali to automatski ne znači i da je lista nužno bolja. Glavna prednost je, ipak, u sistematizovanom utvrđivanju profesionalnog oboljenja.

Iako su još u domenu teorije, kod nas i rasprave o profesionalnim bolestima "idu" u krajnosti, pa recimo ima zagovornika ideje da se među profesionalne uvrsti i menadžerska bolest, kao posledica dugotrajnog izlaganja stresu na poslu. Drugi bi, opet, hteli da se i bolovi u kičmi podvedu pod profesionalna oboljenja zbog dugog sedenja. Toliko "širokogruda", istovremeno i rasipna, država teško da će ikad biti.

- Svi smo svedoci porasta malignih bolesti, i naša lista je u tom delu možda i najbolja u Evropi, jer se sve nove kancerogene supstance sa spiska Svetske zdravstvene organizacije automatski upisuju, bez promene pravilnika - kaže profesor Bulat. - Ipak, nijedan slučaj raka pluća nije dokazan kao profesionalno oboljenje, iako bi, uzimajući u obzir svetsku statistiku, godišnje samo zbog izloženosti azbestu trebalo oko 200 slučajeva karcinoma pluća da se poveže sa uslovima rada.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, kaže, za "Novosti", da bi u svakom slučaju trebalo izmeniti postojeću listu. To, međutim, po njenom mišljenju, nije na sindikatima, već na lekarskoj struci i praksi.

- Činjenica je da su godinama na listi neke bolesti kojima tu nije mesto, a za nove nikako da se ono nađe - kaže naša sagovornica. - Prilikom rasprave o Zakonu o radu pričalo se o ovome, predloženo je da se napravi nova lista, ali kao i u mnogim drugim situacijama, nismo se pomerili sa mrtve tačke.

Za Ivicu Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata, neshvatljivo je da naša lista profesionalnih oboljenja sadrži svega od 50 do 60 bolesti, dok je u Evropskoj uniji, kojoj toliko težimo, taj broj oko 100.

- Primera radi, godišnje zahtev za invalidsku penziju podnese između 30.000 i 40.000 ljudi, a odobri se tek oko 200 - kaže naš sagovornik. - To dovoljno govori koliko su liste zastarele i uslovi rigorozni.

Cvetanović objašnjava da se kod privatnih poslodavaca dešava da se često i ne prijavljuju profesionalna oboljenja, već gazde nude novčanu nagodbu sa radnikom i oni nastave da rade još pet ili šest godina.

- U pojedinim javnim preduzećima gde su češći ovakvi slučajevi, kao što su recimo "Srbijašume", radnici se iznajmljuju preko agencije - kaže on. - Preduzeće onda nema veze sa radnikom, a agenciji ne pada na pamet da prihvati nastale posledice.

HRONIČNI BRONHITIS NEMOGUĆE DOKAZATI

Od svih profesionalnih oboljenja koja su na listi, najlakše je dokazati kožne alergijske reakcije, ili alergijsku kijavicu. S druge strane, na listi profesionalnih oboljenja je i hronični opstruktivni bronhitis, ali kriterijumi su takvi da se u praksi ne može dokazati kao profesionalno oboljenje. Uslov da se ova bolest prizna kao profesionalna je potvrda da ste nepušač, a takvu potvrdu nijedan lekar ne može da izda.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku

Prikaži poruke iz poslednjih:  

Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1
Napiši novu temu

Idi na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu