|
Joined: 09 Sep 2019
Posts: 187
|
Izvor poslovi.infostud.com
Osiguranim licima koja imaju obavezno socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa (zaposleni), samostalnog obavljanja delatnosti (preduzetnici), kao i sveštenicima i verskim službenicima, za vreme privremene spreèenosti za rad zbog bolesti pripada pravo na naknadu zarade za vreme te spreèenosti, takozvano bolovanje.
U zavisnosti od toga da li je privremena spreèenost za rad nastupila zbog bolesti ili povrede van rada s jedne strane, ili zbog bolesti ili povrede na radu, zakon predviða razlièita rešenja, pre svega u pogledu visine naknade zarade i obezbeðivanja isplate iste.
Usled navedenih razlika koje su znaèajne posebno æemo se osvrnuti na naèin utvrðivanja privremene spreèenosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu, kao i na odreðivanje visine naknade zarade za vreme te spreèenosti i obezbeðivanja isplate naknade.
POVREDA NA RADU I PROFESIONALNO OBOLJENJE U SMISLU ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU
Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreæe na poslu, odnosno kao posledica svakog neoèekivanog ili neplaniranog dogaðaja, ukljuèujuæi i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.
Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.
Povreda na radu utvrðuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (u daljem tekstu: povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republièkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno matiènoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom.
Sadržaj i obrazac povredne liste i naèin popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste, kao i druga pitanja od znaèaja za utvrðivanje povrede na radu, sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu podzakonskim aktom-pravilnikom.
Važno je istaæi da je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu odreðeno da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, te da je u sluèaju nastanka povrede na radu zbog neuobièajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih dogaðaja èije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeæi, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.
Kako bi se u svakom konkretnom sluèaju utvrdilo da li odreðeni dogaðaj ima karakter povrede na radu, potrebno je sagledati znaèenje izraza „radno mesto“ iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovim zakonom propisano je da je radno mesto prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, ureðajima, saobraæajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca
Imajuæi u vidu navedene zakonske odredbe može se zakljuèiti da se pod povredom na radu smatra povreda koja se dogodila na radnom mestu, odnodno u prostoru u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada, i to ne samo u momentu i procesu obavljanja rada, veæ i prilikom obavljanja svih drugih aktivnosti u cilju izvršavanja poslova iz ugovora o radu ili obavljanja rada po bilo kom osnovu kod poslodavca, a koje je pod neposrednom ili posredniom kontrolom poslodavca (svim radnim i pomoænim prostorijama i svim objektima koje kontroliše poslodavac). Ukoliko se povreda dogodi tokom dnevnog odmora, to jest pauze tokom radnog dana, na radnom mestu, odnosno u prostoru u kom zaposleni boravi ili ima pristup tokom rada, a radi se o prostoru koji je pod kontrolom poslodavca, èak i takva povreda za vreme pauze ima karakter povrede na radu. Ukoliko se pak povreda dogodi tokom korišæenja prava na pauzu, to jest dnevni odmor, ali u prostoru koji je van kontrole polodavca, takva povreda nema karakter povrede na radu u smislu Zakona o zdravstvenom oiguranju.
PRIJAVA POVREDE NA RADU
Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 èasa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.
Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrðeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje
Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju sadrži podatke o poslodavcu, o licu odreðenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca, o zaposlenom (koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno oboleo od profesionalnog oboljenja), o neposrednom rukovodiocu povreðenog, odnosno obolelog, o radnom mestu i poslovima povreðenog, odnosno obolelog, podatke o povredi na radu, odnosno vrsti profesionalnog oboljenja, te podatke o merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je povreðeni radio, odnosno oboleo od profesionalnog oboljenja. Izveštaj o povredi na radu pored navedenog sadrži i podatke o oèevicu, vremenu i mestu nastupanja povrede na radu kao i nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povreðenog, dok izveštaj o profesionalnom oboljenju pored veæ navedenih obaveznih stavki sadrži i podatak o vremenu koje je oboleli od profesionalnog oboljenja proveo na radu na poslovima usled kojih je došlo do oboljenja, kao i mišljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja.
Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu popunjava se na propisanom obrascu u pet primeraka. Izveštaj popunjava poslodavac tako što odmah, a najkasnije u roku od 24 èasa od èasa saznanja da je došlo do povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, u odgovarajuæi obrazac neposredno upisuje sve podatke propisane ovim pravilnikom.
Nakon što upiše sve podatke propisane ovim pravilnikom, poslodavac bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 èasa od èasa upisa podataka, svih pet primeraka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povreðenog ili utvrðeno profesionalno oboljenje, radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove.
Lekar koji je pregledao povreðenog, odnosno zdravstvena ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva dana od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana.
Izveštaj u koji su upisani svi propisani podaci i nalaz i mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republièkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje povreðeni ili oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava utvrðena propisima o zdravstvenom osiguranju.
Filijala Republièkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraæa poslodavcu.
Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republièkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
KO UTVRÐUJE POVREDU NA RADU
Na osnovu izveštaja o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, koji poslodavac dostavlja nadležnoj filijali Republièkog fonda za zdravstveno osiguranje, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrðena povreda na radu ili profesionalno oboljenje. Protiv ocene prvostepene lakarske komiije moguæe je uložiti prigovor drugostepenoj lekarkoj komiiji filijale.
Dužinu privremene spreèenosti za rad (bolovanja) ocenjuje struèno-medicinski organ Republièkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno matiène filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrðivanje privremene spreèenosti za rad. Za prvih 30 dana bolovanja nadležni struèno-medicinski organ je izabrani lekar, a na njegovu ocenu moguæe je uložiti prigovor prvostepenoj lekarkoj komisiji matiène filijale RFZO. Za period nakon 30 dana spreèenosti za rad nadležna je prvostepena lekarska komisija matiène filijale RFZO, a na njenu ocenu prigovor se može uložiti drugostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor odlaže primenu ocene protiv koje je uložen.
OBEZBEÐIVANJE ISPLATE NAKNADE ZARADE TOKOM BOLOVANJA ZBOG POVREDE NA RADU
Bolovanje koje je prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešæu zakonski je izuzetak od pravila da se naknada zarade samo za prvih 30 dana isplaæuje na teret poslodavca, a od 31. dana na teret Republièkog fonda za zdravstveno osiguranje, jer se sve vreme trajanja radnog odnosa bolovanje zbog povrede na radu zaposlenog isplaæuje iz sredstava poslodavca. Prema tome, naknadu zarade u sluèaju privremene spreèenosti za rad (bolovanja) zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti kod zaposlenih lica, obezbeðuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog osiguranika, od prvog dana privremene spreèenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene spreèenosti za rad osiguranika.
Navedena èinjenica je znaèajna usled zakonske odredbe po kojoj zaposleni, da bi ostvario pravu na naknadu zarade tokom bolovanja na teret Republièkog fonda za zdravstveno oiguranje, mora da bude makar tri meseca neprekidno u osiguranju, odnosno 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci i za sav taj period moraju da budu uplaæeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje (tzv prethodni staž osiguranja). Kod isplate naknade zarade za bolovanje koje pada na teret poslodavca prethodni staž osiguranja nije preduslov za ostvarivanje prava na naknadu zarade.
Za zaposlenog kome je prestao radni odnos u toku korišæenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zarade obezbeðuje matièna filijala, odnosno Republièki fond za zdravstveno osiguranje, od dana prestanka radnog odnosa osiguranika. Ovo je izuzetak od pravila da pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana spreèenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, u skladu sa propisima o radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena spreèenost za rad.
Za osiguranika preduzetnika, odnosno sveštenika, naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti obezbeðuje matièna filijala, odnosno Republièki fond za zdravstveno osiguranje od 31. dana spreèenosti za rad i za sve vreme trajanja privremene spreèenosti za rad osiguranika zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.
VISINA NAKNADE ZARADE TOKOM BOLOVANJA ZBOG POVREDE NA RADU
Visina naknade zarade za vreme bolovanja zakonom je utvrðena kao procenat od osnova za obraèun.
U situaciji kada je privremena spreèenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešæu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreèenosti za rad u visini 100% proseène zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena spreèenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrðene u skladu sa Zakonom o radu. Dakle, osnov za obraèun naknade zarade jeste proseèna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci, te se uzima u obzir samo iznos zarade koji je poslodavac obraèunao zaposlenom za èasove kada je on efektivno radio. Naknada zarade koju zaposleni prima za vreme državnih ili verskih praznika, godišnjeg odmora, bolovanja i slièno ne ulazi u obraèun proseka zarade. Ovo konkretno znaèi da ako je npr zaposleni u prethodnih 12 meseci 10 meseci radio, mesec dana bio na godišnjem odmoru, a mesec dana na bolovanju, proseèna zarada izraèunava se tako što se zarada ostvarena u 10 meseci u kojima je zaposleni efektivno radio podeli sa brojem radnih èasova u tih 10 meseci i tako dobijamo prosek zarade koji služi kao osnovica za obraèun naknade zarade tokom bolovanja. U ovom sluèaju zaradom se smatra iznos koji zaposleni zasluži za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, bonusi i nagrade zbog dobrih rezultata rada, i druga primanja predviðena ugovorom o radu i opštim aktima kod poslodavca. Prilikom izraèunavanja proseène zarade kao osnovice za obraèun bolovanja koja ide na teret poslodavca jedino se ne uzimaju u obzir naknade troškova (putni troškovi, troškovi službenog putovanja i slièno).
Period koji se posmatra za izraèunavanje osnovice je 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje. Znaèi, ako je bolovanje otvoreno u oktobru 2018 godine, za obraèun proseka zarade posmatra se period oktobar 2017-septembar 2018. godine.
Ukoliko je zaposleni prvi put zasnovao radni odnos, pa u prethodnih 12 meseci uopšte nije radio, to jest nema efektivnih èasova rada i isplaæene zarade, osnovica za obraèun proseka zarade je ugovorena osnovna zarada uveæana za minuli rad. Umesto èasova efektivnog rada uzima se ukupni meseèni fond sati za taj mesec. Isti je sluèaj i kod zaposlenih koji u poslednjih 12 meseci imaju samo naknadu zarade (npr zbog dugotrajnog bolovanja), a ne i zaradu.
Kada se radi o visini zarade koja se uzima radi izraèunavanja proseka za obraèun naknade koja se isplaæuje na teret poslodavca nema ogranièenja u pogledu visine zarade. Kolika god da je zarada, ona ulazi u prosek u punom iznosu. Kod isplate naknade zarade tokom bolovanja na teret RFZO maksimalno se može uzeti iznos najviše meseène osnovice, koji je propisan zakonom.
Nakon što se utvrdi osnovica za obraèun naknade zarade tokom bolovanja uzima se propisani procenat od te osnovice i tako utvrðuje iznos naknade zarade. Veæ smo kontsatovali da je kod bolovanja koje je prouzrokovano povreom na radu ili profesionalnom bolešæu taj procenat 100 % osnovice, što je još predviðeno jedino kod dobrovoljnog davanja tkiva i organa i održavanja trudnoæe. U svim ostalim sluèajevima taj procenat iznosi 65%.
Osnov za naknadu zarade za osiguranike preduzetnike, sveštenike i verske službenike, koji ispunjavaju uslov u pogledu prethodnog osiguranja, èini proseèna meseèna osnovica na koju je plaæen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrðena u kalendarskom tromeseèju koje prethodi tromeseèju u kojem je nastupio sluèaj po kojem se stièe pravo na naknadu zarade, a ako je u prethodnom tromeseèju po tom osnovu osiguranja bio osiguran kraæe, osnov za naknadu zarade èini osnovica na koju je plaæen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrðena prema vremenu za koje je bio osiguran u prethodnom tromeseèju. Ako osiguranik u prethodnom tromeseèju nije obavljao delatnost preduzetnika, odnosno versku funkciju, osnov za naknadu zarade èini osnovica utvrðena za tekuæe kalendarsko tromeseèje.
Kada osiguranik preduzetnik, sveštenik ili verski službenik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklaðivanje osnova za naknadu zarade.
Usklaðivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne spreèenosti za rad.
Osnov za naknadu zarade usklaðuje se sa kretanjem proseène meseène zarade po zaposlenom na teritoriji Republike prema poslednjem objavljenom podatku republièkog organa nadležnog za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklaðivanje osnova za naknadu zarade
ZNAÈAJ UTVRÐIVANJA POVREDE NA RADU
Imajuæi u vidu navedene zakonske odredbe, veoma je važno da zaposleni budu upoznati sa svojim pravima kada nastupi povreda na radu ili profesionalno oboljenje, odnosno sa obavezom poslodavca da podnese prijavu nastale povrede ili oboljenja. S obzirom da se radi o bolovanju gde prethodni staž osiguranja nije preduslov za ostvarivanje prava na naknadu zarade, da se naknada zarade obraèunava u visini od 100 % od osnovice, da se radi o bolovanju gde se osiguraniku kome je prestao radni odnos u toku korišæenja prava na naknadu zarade isplata naknade obezbeðuje i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, jano je da je zaposleni kod bolovanja zbog povrede na radu u znatno povoljnijem položaju nego kod „obiènog“ bolovanja.
Kako se radi o tome da isplata sve vreme ide na teret poslodavca, može biti teškoæa u postupku prijavljivanja, jer sam poslodavac to mora da uèini. Ukoliko do toga ne doðe, neophodno je ragovati i insistirati da se sprovede zakonska procedura prijave i utvrðivanja posotojanja povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kako bi bilo moguæe ostvariti sva zakonska prava. U krajnjojn liniji, treba se obratiti i inspekciji za rad kako bi nadležni organi konstatovali nastupanje povrede ili oboljenja i pored protivljenja poslodavca. |
|
|
