BZNR Forum Index
Author Message

<  Ekologija  ~  EKOLOGIJA, POSLEDNJA RUPA NA SVIRALI (1)

Slobodanka.Radojevic
Posted: Mon Jul 15, 2013 10:48 Reply with quote
Joined: 07 Apr 2008 Posts: 1125
izvor: Vesti online 15.07.2013.

Srpske reke teku uzvodno

Obrenovac je nedavno prekrio oblak prašine, ali vetar ovog puta nije doneo pesak iz Sahare, već pepeo i ostatke teških metala sa deponije Termoelektrane "Nikola Tesla". Obrenovčani su se davili od kašlja i alergija. Zeleni Srbije su zbog koncentracije čestica pepela čak 28 puta veće od dozvoljene pozivali na bunt, blokadu teermoelektrane i obližnjih puteva. Ali, niko se nije odazvao.

Dok se veliki broj dece obreo na terapiji za lečenje bronhitisa, država je ćutala. Ništa bolje nisu prošla ni deca u okolini rudnika antimona i olova Zajača, kod Loznice. U njihovoj krvi pronađena je velika koncentracija olova - tolika da može izazvati oštećenja mozga i bubrega. Veliki je rizik i kod trudnica jer povećana koncentracija olova u krvi može biti pogubna po plod. I tada je država ćutala.

Predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić kaže da vlast nije bila nema, već je pokušala da po ko zna koji put zataška očajnu ekološku situaciju u Srbiji.

- Nadležni umanjuju svaku sličnu situaciju, a one su zapravo vrlo zabrinjavajuće. Termoelektrana "Nikola Tesla" ima dve deponije, jednu od 400 i drugu od 600 hektara. Na njima se nalaze prava brda otrovnog pepela, visoka i po 35 metara. Ova termoelektrana dnevno sagori 40.000 tona uglja i godišnje proizvede milion tona pepela. Ova situacija je posledica isključivo tih neodgovarajućih deponija. Svuda u svetu se to rešava takozvanim vodenim ogledalima. To su zapravo veliki bazeni u koje se odlaže pepeo, ali je on prekriven vodom, tako da vetar ne može da ga raznosi. Kod nas se u to ne ulaže - kaže Karić za "Vesti".

U Srbiji je do sada zabeleženo 3.200 divljih deponija, mada se smatra da ih ima mnogo više. Od oko 160 opštinskih, 12 se nalazi na manje od 100 metara od naselja, a 14 na obalama vodotokova. Otpadne vode jesu jedan od najvećih ekoloških problema Srbije, budući da se one i u najvećim gradovima izlivaju direktno u reke, a za izgradnju postrojenja za prečišćavanje potrebno je oko 5,5 milijardi evra, koje Srbija nema.

Ništa bolje nije ni s rekama u Srbiji. Nedavno je u korito reke Despotovice, koja protiče kroz Gornji Milanovac, u mestu Mlakovac, prosuta otrovna supstanca od koje je uništen čitav živi svet u dužini od jednog kilometra. Sanitarni inspektori koji su se ovim slučajem bavili kažu da je u reku prosuta neka crvena tečnost i da to ne potiče od privrednih preduzeća. Navodno je neko prao ambalažu u kojoj se nalazio otrov. I Begej je po drugi put ove godine počeo da teče uzvodno. Isto se dešava svake godine, a to je znak da će uskoro okolinom početi da se širi neugodan miris, a na površini će se pojaviti uginule ribe. Stanje na Begeju se pogoršava kad nabujaju reke dunavskog sliva i zbog usklađivanja režima voda dižu se brane, pa se neko vreme zaustavi proticanje reke. Kad voda stoji, sve brže truli. Rezultat je pomor životinjskog sveta i nesnosan smrad koji mori meštane.

Godinama unazad najcrnja ekološka tačka Evrope nalazi se baš u Srbiji. Veliki bački ili mrtvi kanal jer u njemu života odavno nema. Počinje kod Bezdana na severu Bačke i završava se kod Bečeja gde se uliva u Tisu. Ekolozi kažu da je to najveća kanalizaciona cev u Evropi. Nije plovan, zatrpan je otpadom. O kojoj se količini đubreta radi govori podatak da je u vreme kada je izgrađen bio dubok tri metra, a danas kritičnih šest kilometara njegovog toka ima dubinu od svega 30 centimetara. Tu se nataložilo čak 400.000 kubnih metara otrovnog mulja. Počeo je da se zagađuje izgradnjom šećerana u Crvenki 1912. i Vrbasu 1913. godine. Presudila mu je izgradnja velikog agroindustrijskog vodotoka na relaciji Vrbas-Crvenka, a naročito metalsko-hemijske industrije u Kuli sredinom prošlog veka.

Na čak 130 lokacija širom Srbije skladište se opasne materije koje u svakom trenutku mogu da izazovu udese većih ili manjih razmera, a 180 postrojenja prljave industrije moraju da usaglase propise sa standardima Evropske unije. Ipak, ekologe mnogo više brinu nova privatna i relativno mala postrojenja, koje imaju dozvolu za rad, ali nisu zavedena u bazu podataka inspektora. Upravo te, male kućne fabrike najveća su pretnja po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Jer, veliki pogoni su svima poznati i koliko-toliko se trude da urede propisne deponije, dok mala preduzeća obično nestaju pre nego što ih inspektori uoče. A za sobom ostavljaju ekološki haos.

Neznanje i nebriga poljoprivrednika takođe su velika opasnost. Bilo je onih koji su u poslednjih nekoliko godina spaljivali korov hemijskim otpadom, navodnjavali njive i pojili stoku iz buradi u kojima je nekada stajao otrov i kupovali reciklate iz Italije, Nemačke i drugih zemalja, koje su u EU zabranjeni. Naime, evropskim industrijalcima je skupo da uništavaju hemijski otpad, pa ga pretvaraju u prljav reciklat koji uglavnom distribuiraju ka jugoistočnoj Evropi, gde su mere kontrole mnogo slabije i korupcija
rasprostranjenija. Pojedini srpski proizvođači rado uzimaju taj reciklat jer je on i dva puta jeftiniji od čiste supstance.

A kad dođe vreme da se Srbija umije i dođe pod skute Evrope, moraće negde da nađe oko 14 milijardi evra da bi ekološku situaciju makar približila evropskim standardima.

- Trećina svih zakona koja Srbija mora da donese ako želi u EU, odnosi se na ekologiju. A o tome niko ne priča. U stvari vlast ne priča, nas koji se usudimo da o tome prozborimo, ubija kao glasnike u Rimu - zaključuje Ivan Karić iz Zelenih Srbije.
View user's profile Send private message

Display posts from previous:  

All times are GMT + 2 Hours
Page 1 of 1
Post new topic

Jump to:  

You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum