BZNR forum
Autor Poruka

<  Događaji/Primeri loše prakse  ~  SRBIJA, ZEMLJA SMEĆA

Slobodanka.Radojevic
Poslao: Sre Jan 31, 2018 09:48 Odgovoriti sa citatom
Pridružio: 07 Apr 2008 Poruke: 1081
izvor: Blic | 31. 01. 2018

Kada se spoje bahati građani koji smeće bacaju gde stignu, fabrike koje otpadne vode ispuštaju u reke, lokalne samouprave koje nemaju sredstva ili svesti da ovaj problem reše - dobijamo Srbiju, zemlju smeća i smrada.

U Srbiji ima između 20.000 i 30.000 divljih deponija, govore podaci iz marta prošle godine, a samo u Beogradu ih "cveta" oko 500. U to se ubrajaju i manja smetilišta, nastala između nekoliko kuća, čiji će žitelji lakše podneti nečistoću i smrad, nego da sve to regularno odlože.

Mnogo je onih koji će na pitanje "ko zagađuje Srbiju" prstom uperiti u industrije, u NATO koji je zatrovao plodno zemljište, i u državu koja kasni sa infrastrukturnim projektima u oblasti upravljanja otpadom... a onda se okrenuti i mirne duše baciti svoj stari šporet ili klanički otpad u korito reke, na obod šume ili poljanu kraj puta.

A kada to isto urade i komšije, svi će zajedno čuditi kada na proleće reka nadođe i zbog zatrpanog rečnog kanala uništi i njihove njive, i kuće, i mehanizaciju.

Kada se samo pogleda spisak svega što je u Srbiji zagađeno, postaje jasno da su krivci svi - i fabrike koje otpadne vode izlivaju u reku, gde uglavnom ide i gradska kanalizacija, i bahati građani koji "nadograđuju" deponije i hvale se kada odlože đubre pored znaka "ne bacaj smeće", i oni koji nezakonito čuvaju ili trguju opasnim materijama, kao i nadležne institucije koje, osim što postavljaju pomenute znakove, decenijama ne uspevaju da problem sistematski reše.

Kada se sve to spoji, dobijate Srbiju prepunu smrada i smeća.

Iznad svega, ovu državu zagađuje nerazvijena kolektivna svest svih njenih stanovnika da iz zemlje na koju iz lenjojsti ili trenutne uštede novca i vremena bace smeće - treba da nikne hrana koju jedu.

I nisu samo srpska sela plodno tlo za deponije. Put koji vodi ispod Pančevačkog mosta, od Vilinih voda do Stare Karaburme izgleda kao vožnja kroz naselje napavljeno od đubreta. Smeštena na samo pet minuta kolima od centra Beograda, ova nehigijenska slika je ružna mrlja na licu glavnog grada, a kada njenu površinu ne šire sami građani, to umesto njih čini vetar.

I tu, i na drugim smetilištima, građani Srbije svoju zemlju zatrpavaju čim stignu – od kućnog i animalnog đubreta, starih tepiha, tehnike, sanitarija, nerazradivog stakla i građevinskog šuta, pa sve do toksičnog otpada... kao da nikada više neće živeti u njoj.

Tri incedenta sa toksičnim otpadom za mesec dana

Od smeća još više zabrinjava neogdovornost prema opasnim materijama, koje malo-malo u tonama isrksavaju po celoj zemlji.

Najnoviji primer zabeležen je juče u okolini Sombora. Još uvek nepoznato lice bagerom je iskopalo rupu, zapremine oko 80 kubnih metara, i u nju prosulo otpadno ili hidraulično ulje. Najavljena je kontrola svih većih okolnih preduzeća i autoservisa, a stepen štete po okolinu tek treba da bude utvrđen.

Takođe u Vojvodini, pre samo nekoliko dana na prostoru nekadašnje novosadske fabrike nađeno je 1.080 tona opasnog otpada za koji ne postoji adekvatna dokumentacija.

- Ovo je zločin prema sopstvenom narodu i državi, i tako se treba tretirati - ustanovio je tada resorni ministar Goran Trivan.

Još je veća katastrofa izbegnuta u Obrenovcu, jer da je visoko toskični otpad koji je tamo pronađen krajem decembra dospeo u podzemne vode, one bi bile zagađene narednih 100 godina. Pukom srećom materije nisu preko podzemnih voda dopsele u bunare, koji su jedini izvor snabedavanja vodom u ovom području, te otrkovale žitelje.

Nakon tih 25 tona kancerogene materije (koju je inače dozvoljeno posedovati samo u milijarditom delu grama), u Obrenovcu su danima iskrsavala nova burad sa otrovnim otpadom.

Reke okićene kesama, sa mirisom hemije

U boljem stanju nisu ni reke, koje se tretiraju kao pokretne trake zadužene da smeće jednog grada odnesu u drugi.

Južnu Moravu poslednjih godina ekolozi zbog njene zagađenosti nazivaju "Tužna Morava", a njene pritoke – "ubijene reke". Kažu da su danas zagađene više nego pre 30 godina u vreme razvijene tekstilne, hemijske i metalske industrije. Njihova sudbina zabeležena je u dokumentarnom filmu "Ubijene reke", objavljenom pre nešto više od mesec dana.

- Mnogo će vode proteći dok se neko stvarno ne zauzme i kaže da od danas moramo stvarno da uređujemo ove reke. Čim napustite centralno gradsko jezgro, u kojem su reke ograđene kejom, naići ćete na užas - tvrdi Slobodan Marković, direktor niške "Vodoprivrede" i jedan od sagovornika ovog filma.

Ko je nadležan?

No, postavlja se pitanje – koliko katastrofa, za koje se ni ne zna, nije izbegnuto? Kada će se u punoj meri osetiti posledice svih onih deponija koje neometano rastu? Kako sprečiti da smeće potpuno ne zatrpa Srbiju?

- Ukoliko se divlja deponija nalazi na javnoj površini lokalne samouprave su neposredno dužne da ih uklanjaju, a ukoliko se nalaze na privatnim parcelama, one preko inspekcije nalažu mere uklanjanja vlasnicima. Takođe, lokalne samouprave, delovanjem inspekcijskih organa ili komunalne policije sprečavaju njihovo nastajanje - rekli su iz Minsitarstva zaštite životne sredine.

Oni su ranije dodali da je obaveza svih građana da prijave nadležnom komunalnom preduzeću postojanje divlje deponije, a komunalno preduzeće je u obavezi da je ukloni.

- Ukoliko se zna ko je odgovoran za nastanak deponije, komunalna inspekcija je u obavezi da primeni kaznene odredbe – ranije su rekli u Ministarstvu zaštite životne sredine i jasno istakli da je nadležnost lokalnih samouprava da sakupljaju i upravljaju komunalnim otpadom.
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku

Prikaži poruke iz poslednjih:  

Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1
Napiši novu temu

Idi na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu