|
Joined: 07 Apr 2008
Posts: 1126
|
izvor: Blic | 23. 01. 2018
Stanovnike užièkog kraja veæ nedeljama mori zagaðen vazduh, ali i strah da bi situacija uskoro mogla da bude mnogo gora – toliko da mnoge od njih primora da napuste svoje domove.
Odluka "Titan cementare-Kosjeriæ" da poène da koristi gorivo dobijeno spaljivanjem otpada, pa za to izgradi i pogon, digla je na noge ne samo žitelje ove zlatiborske varoši, veæ i njihove komšije, uverene da æe, kako kažu, "ekološki genocid" zahvatiti ceo kraj.
- Svaka druga smrt u Kosjeriæu veæ je posledica kancera i mnogo je mladih ljudi proteklih godina umrlo. Ovo je za nas borba na život i smrt! Možemo da biramo hranu koju jedemo, vodu koju pijemo, ali kako da biramo vazduh – pita se Dalibor Vujiæ iz Udruženja "Ekološki pokret Kosjeriæ".
U protekla èetiri meseca Kosjerci su se ujedinili kako nisu još od poplava. Oko 1.500 graðana izašlo je u novembru na ulicu, preko 4.000 potpisalo peticiju, a osnovano je i pomenuto udruženje.
- Otako smo ušli u ovu borbu, kontaktirali smo razne struènjake i svuda dobili isti odgovor – dioksini, furani i teški metali, koji se oslobaðaju tokom spaljivanja smeæa, imaju poguban uticaj na vazduh i kompletan živi svet i vode u ekološki genocid. Moja porodica i ja smo došli da živimo ovde, jer sam želela da mi deca rastu u zdravoj i mirnoj sredini, ali ako smeæe ovde poène da se spaljuje, moraæemo da spakujemo kofere – kaže Marija Blagojeviæ.
Da æe morati da zatvore svoje kuæe i napuste rodni grad pribojavaju se i drugi Kosjerci, predviðajuæi, pored zdravstvene, i ekonomsku katastrofu.
Uništiæe i uzgoj maline i zdrave hrane
- Spaljivanja komunalnog otpada neæe biti samo problem Kosjeriæa. Ruža vetrova je dobra i lako æe preæi zagarantovani preènik od 50 kilometara, u okviru kog veæ spadaju èitava Požega, Luèani, Užice i Divèibare. To æe uništiti i uzgoj maline i zdrave hrane, od koje živi 90 odsto ljudi. Ovo je podneblje stvoreno za sportski i seoski turizam. Imamo fabriku vode koja se reklamira kao najzdravija u Evropi, a koja je u istoj mesnoj zajednici kao cementara. U našoj opštini nema mesta za tešku industriju i velike zagaðivaèe – smatraju graðani, odluèni da se ne dozvole da se ovakav scenario desi.
Opština: Mi smo uz svoje graðane
Iza njih je stala i lokalna zajednica.
- Protivimo se, suprotstavljamo i ne odobravamo da se na podruèju opštine Kosjeriæ upotrebljava gorivo dobijeno spaljivanjem otpada na bilo koji naèin. Na sednicama Skupštine jednoglasno je izglasana odluka da se ne odobri izgradnja postrojenja, koje i ne postoji u planu detaljne regulacije – kaže predsednik opštine Kosjeriæ Žarko Ðokiæ.
Cementara: Nema posledica po zdravlje ljudi
Iz "Titan cementare" sa druge strane tvrde da u ovom momentu razmatraju samo "korišæenje goriva pripremljenog od komunalnog i neopasnog industrijskog otpada, što bi u najboljem sluèaju poèelo kroz dve-tri godine".
- Cementne peæi su pogodne za korišæenje alternativnih goriva, jer se u njima, na temperaturama koje idu do 2.000°C, potpuno uništavaju organska jedinjenja u izduvnim gasovima, a pritom se ne stvara pepeo. Ovo uz efikasne filtere omoguæuje bezbedno korišæenje alternativnih goriva, bez negativnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi naši planovi za korišæenje alternativnih goriva su u potpunosti usklaðeni sa domaæim propisima – kažu nadležni.
Iz Udruženja na ovo dodaju da temperatura u peæima svakodnevno padne na ispod 600 stepeni, te se tada veæ razložene èestice ponovo sintetizuju.
Vlasnik Cementare je inaèe "Titan grupa" iz Grèke. U Grèkoj je spaljivanje otpada zakonom zabranjeno i to je jedina država u Evropi u kojoj ne postoji nijedna spalionica.
Struènjaci: dioskini i furani izuzetno toksièni
Dioksini i furani su izuzetno toksièni, kancerogeni, opšte rasprostranjeni i veoma otporni prema razaranju. Spadaju u najopasnije zagaðivaèe životne sredine, ali najugroženiji je, svakako, èovek, a naroèito bebe, kažu struènjaci.
- Višedecenijska istraživanja su pokazala da odojèad sa majèinim mlekom primaju znatnu kolièinu dioksina i furana i da je koncentracija u telu bebe i tri puta veæa nego kod odraslog èoveka. Oni se akumuliraju u masnom tkivu i jetri, a nešto i u koži i mišiæima. Meðunarodna agencija za istraživanje raka uvrstila je neke èlanove dioksina u grupu 1 kancerogena – kaže dr Petar Pfendt, redovni profesor Hemijskog fakulteta u penziji.
Ove èestice ne samo da lako mogu dospeti od Kosjeriæa do ostalih mesta Zlatiborskog okruga, veæ se mogu seliti sa jednog kontinenta na drugi, najbrže putem vazduha.
Hrana je puna dioksina i furana
- Ako dospeju u vode, ulaze u ribe. Biljke i plodovi su uglavnom površinski zagaðeni i mogu se oprati, ali stoèna hrana se ne pere, tako da supstance uðu u životinje. Zbog toga neki eksperti u ishrani ne preporuèuju ribe i morske plodove, odnosno masno meso, mleène proizvode ili žumanca iz nekih krajeva – dodaje Pfendt.
Ove èestice nastaju iz razlièitih izvora, a najvažniji su procesi sagorevanja organskih materijala koji sadrže vezani hlor (kao komunalni, medicinski i poljoprivredni otpadi).
- Usavršavanjem procesa sagorevanja i snabdevanjem peæi sa odgovarajuæim ureðajima, emisija može da se smanji na ispod propisane kolièine, ali filteri za molekule dioksina i furana ne postoje. Jedino sagorevanje na temperaturama iznad 850 stepeni i dovoljno dugo zadržavanje na njima može smanjiti emisiju. Po mom znanju, u Srbiji ne postoje ustanove koje izvode merenja dioksina i furana, niti je ono obuhvaæeno propisima i to je jedan od razloga nedozvoljene indiferentnosti prema opasnostima od ovih supstanci. Sem toga, analiza na ove supstance spada u najzahtevnije što se tièe znanja, opreme i vremena – objašnjava.
Zdravlje vs. profit
Dozvolu da izgradi postrojenje za korišæenje goriva dobijenog od otpada "Titan cementara" dobila je od Minstarstva graðevine. Istu ovu odluku Zorana Mihajloviæ nije odobrila 2012. godine, dok je bila na èelu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
- Nadamo se i da æe Vladi Srbije biti važnije zdravlje njenih graðana, nego profit jedne multinacionalne kompanije – kažu Kosjerci.
Kosjeriæ je od Ministarstva ekologije nedavno dobio mobilnu stanicu za merenje kvaliteta vazduha, koja je upaljena 26. decembra. Podaci koje je oèitala su frapantni. Koncentracija PM 10 èestica, èija je maksimalna propisana granica 50, izlazila je i na 216 u dnevnom proseku. |
|
|
