|
Joined: 09 Sep 2019
Posts: 187
|
Izvor Energetski portal
U PRVOJ POLOVINI 2019. GODINE U SRBIJI RECIKLIRANO VIŠE OD 20 000 TONA GUMA.
U desetak postrojenja za tretman guma u našoj zemlji pneumatici se sakupljaju putem sakupljaèke mreže koju organizuju recikleri, a koja ukljuèuje sopstveni sistem sakupljanja, kao i fizièka i pravna lica sakupljaèe sa kojima saraðuju. Takoðe, u reciklažne centre gume stižu i od generatora otpada kao što su vulkanizerske radnje, poljoprivredna dobara, deponije, industrija, gumarska, rudarska i transportna preduzeæa, proizvoðaèi i distributeri pneumatika.
U Srbiji se primenjuje naèelo „zagaðivaè plaæa”, proisteklo iz zakonodavstva EU, što znaèi da su uvoznici i proizvoðaèi guma u obavezi da plaæaju ekološku taksu kako bi se taj novac koristio da se gume na bezbedan naèin zbrinu kada postanu otpad.
Iako naplata ekološke takse raste iz godine u godinu, prema informacijama iz Udruženja reciklera Srbije, isplata podsticajnih sredstva za zbrinjavanje guma i svih posebnih tokova otpada kasni duže od godinu dana i isplaæuje se u manjem iznosu nego što su firme preradile otpada. Država je za tretman otpada prošle godine platila 34 odsto manje podsticajnih sredstava za otpad koji su recikleri veæ sakupili i preradili. Prošle godine je preraðeno ukupno 42.000 tona guma, što znaèi da je ostao neplaæen tretman 14 miliona kilograma guma, napominju u Udruženju, istièuæi da u ovoj godini, kada se završava treæi kvartal, recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava.
Reciklaža otpadnih guma nije visokoprofitabilan posao, jer podsticajna sredstva pokrivaju samo deo troškova sakupljaèke mreže, transporta otpada i zahtevne i skupe tehnologije tretmana ove vrste otpada. Jedino se velikim obimom proizvodnje i plasmanom sopstvenih proizvoda, nastalih iz procesa reciklaže, može ostvariti odreðeni profit.
ŠTETNI UTICAJI OTPADNIH GUMA NA ŽIVOTNU SREDINU
U Udruženju podseæaju da otpadne gume pripadaju posebnim tokovima otpada, kao i baterije, akumulatori, otpadna ulja, otpad od elektronskih i elektriènih proizvoda, zato što zahtevaju posebno upravljanje otpadom od mesta nastajanja, sakupljanja, transporta i tretmana, u suprotnom mogu da imaju negativne posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi ukoliko se neadekvatno zbrinjavaju.
Kada su pravilno deponovane, otpadne gume ne izazivaju zagaðenje tla, vode i vazduha. Meðutim, postoji niz situacija kada je moguæ štetni uticaj na životnu sredinu, što se posebno odnosi na laku zapaljivost guma i moguænost nastajanja požara na deponijama. Nestruènim paljenjem guma u atmosferu se oslobaða dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utièu na zdravlje ljudi i okolinu, a neretko su i pojaèanog kancerogenog dejstva. Takoðe, topljenjem guma nastaju teèni zagaðivaèi koji prodiru u tlo i mogu biti opasni ukoliko dopru do površinskih i podzemnih voda.
Pneumatici se zbog svog oblika i specifiène gustine ne mogu odlagati tako da se raspoloživi prostor efikasno koristi, što uslovljava obezbeðenje deponija velikih površina. Unutrašnjost gume na deponiji tokom toplog kišnog perioda se delimièno napuni vodom, i postaje pogodno mesto za razvoj komaraca, glodara.
NOVI PROIZVODI OD GUMENIH GRANULATA
U postupku reciklaže pneumatika dobija se gumeni granulat (65 odsto), èelièna žica (35 odsto) i platno (5 odsto). Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i vazdušne struje. Jedini energent koji se koristi je elektrièna energija. Ne upotrebljavaju se nikakvi hemijski reagensi ili termièke reakcije, tako da se ne stvara nikakva otpadna supstanca, a posebno je znaèajno da u ovom procesu nema nikakvih propratnih zagaðenja životne sredine.
Gumeni granulati, koji se dobijaju seèenjem pneumatika, proizvode se u razlièitim velièinama u zavisnosti od dimenzija koje su potrebne kompanijama za dalju proizvodnju. Najmanja dimenzija na koju se guma reciklira je pola milimetra. Èelièna žica se koristi u livnicama i tako se vraæa u proces proizvodnje, a platno najèešæe koriste cementare kao gorivo.
Recikliranjem guma se èuvaju resursi zbog toga što se od gumenog granulata prave raznovrsni proizvodi kao što su podloge za sportske terene, deèija igrališta, obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvuène barijere u graðevinarstvu, vodootporne membrane, porozna betumenska veziva, gumene cevi, kante za smeæe, dodatak za asfaltne mešavine za izradu puteva, auto-delovi (koènice, delovi za unutrašnjost, volani, pregrade), obloge za štale i drugo. |
|
|
