|
Joined: 09 Sep 2019
Posts: 187
|
Izvor Energetski portal
Oèi cele planete poslednjih godina uprte su u Francusku kad je reè o borbi protiv klimatskih promena, i to ne samo zbog Pariskog sporazuma iz 2015. godine kojim se ova zemlja obavezala da do 2050. emisiju gasova sa efektom staklene bašte svede na nulu. Nema dana da svet ne obiðe neka ekološka vest iz Francuske, bilo da je reè o novim merama vlade ili zakonima u sprovoðenju klimatske politike, burnoj reakciji graðana na njih ili, pak, zelenim izumima i novim dostignuæima u èistoj tehnologiji. Kakogod, dok svet prièa o Francuskoj, francuska vlada i francuski graðani uspeli su daleko da odmaknu u svom zajednièkom cilju da se što efikasnije izbore sa klimatskim promenama i to u duhu socijalne pravde. Otuda ne èudi što je Francuska, posle Danske, Švedske i Finske, èetvrta zemlja u svetu po uspešnosti ostvarivanja Ciljeva održivog razvoja, a èak druga u svetu po primeni mera za oèuvanje životne sredine. Ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni rado je podelio sa nama zelena iskustva svoje zemlje, ali i nekoliko demokratskih lekcija koje nam ukazuju koliko je važno da graðani masovno budu ukljuèeni u sve nivoe odluèivanja o klimatskoj sudbini svoje zemlje.
EP: Francuska spada u pet najuspešnijih zemalja u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, a prema EPI rang listi za prošlu godinu, na visokom ste drugom mestu. Kad ste zapoèeli ovu ekološku revoluciju i kako je Francuska postala jedan od svetskih lidera u zaštiti životne sredine?
Žan-Luj Falkoni: U Francuskoj, svest o štetnosti preterane eksploatacije prirodnih resursa nije novina. Devedesetih godina, meðunarodni samiti Ujedinjenih nacija i sporazumi koji su iz njih proizašli – sporazumi iz Rija, Kjota – takoðe su umnogome doprineli razvoju svesti o tom pitanju u nacionalnim okvirima. Tokom ekološke konferencije o održivom razvoju 2012. godine, francuska vlada je odluèila da utvrdi mapu puta o tom pitanju, kroz pet debata, o energetskoj tranziciji, biodiverzitetu, zdravstvenim rizicima, ekološkim taksama i upravljanju životnom sredinom. Naredne godine organizovana je javna debata na nacionalnom nivou o energetskoj tranziciji. Zakljuèci te debate doprineli su orijentacijama francuske vlade.
Danas, obaveze o klimi koje je preuzela Francuska strukturisane su u Zakonu o energetskoj tranziciji za zeleni rast koji je usvojen u avgustu 2015. i u Zakonu o energiji i klimi iz novembra 2019. godine. Kroz ova dva zakona, Francuska hoæe da sprovede svoje obaveze koje je preuzela na konferenciji COP 21 kojom je predsedavala u Parizu u novembru 2015. godine i da ubrza zelenu tranziciju ka društvu neutralnom u odnosu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. U tom okviru, najznaèajnije obaveze koje je preuzela moja zemlja su prestanak prodaje vozila na fosilna goriva do 2040. godine i zabrana svih novih dozvola za eksploataciju nafte na teritoriji Francuske kako bi se ona obustavila do 2040. godine.
EP: Koji su to faktori koji najviše utièu na visok nivo održivog razvoja Francuske – obnovljivi izvori energije, biogoriva, podrška vlade èistoj tehnologiji ili nešto drugo?
Žan-Luj Falkoni: Kljuè uspeha je pre svega u politièkoj volji da sebi zadamo ambiciozne obaveze i da ih se držimo. Ta volja se odražava u svim privrednim sektorima. Što se tièe energetike, Zakon o energiji i klimi iz 2019. predviða, na primer, zatvaranje poslednjih termoelektrana na ugalj do 2022. godine. Oslanjamo se zauzvrat na inovativne izvore energije i investicione fondove kako bismo razvili nove tehnologije i obezbedili njihovo funkcionisanje. Drugi faktor je, naravno, francusko znanje, know-how u oblasti istraživanja i razvoja. Sva velika preduzeæa imaju odeljenja zadužena za inovacije, koja anticipiraju naše potrebe i izazove sutrašnjice. Francuska takoðe vodi proaktivnu politiku prema startapovima koji su specijalizovani za oblast životne sredine, kroz stimulativne poreze, subvencije ili stvaranje uslova za rad koji pogoduju njihovom razvoju.
EP: Najveæi izazovi Francuske u oblasti zaštite životne sredine su klimatske promene, zagaðenje vazduha i pitanje otpada. Kakva je vaša nacionalna strategija za suoèavanje sa ovim problemima?
Žan-Luj Falkoni: Zakon o energiji i klimi koji je usvojen u julu 2019. godine znaèajno je pooštrio cilj smanjenja upotrebe fosilnih goriva, predviðajuæi smanjenje od 40 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. (nasuprot sadašnjih 30 odsto). Budžet za 2020. predviða takoðe uvoðenje ekološke naknade za sve letove koji kreæu sa teritorije Francuske i ona æe direktno iæi za finansiranje saobraæajne infrastrukture, posebno železnièke. Što se tièe otpada, 2018. godine objavljena je mapa puta o cirkularnoj ekonomiji kako bi se smanjio otpad, a procedure za reciklažu uèinile efikasnijim. To zahteva delovanje na svim nivoima – kroz mere za ekološki dizajn proizvoda, kroz ukljuèivanje recikliranih materijala u industrijsku proizvodnju, kroz odgovornije trošenje, produženje veka trajanja stvari koje veæ posedujemo i drugo. Najzad, sprovode se mere kako bi se trijaža otpada uèinila efikasnijom i da bi se razvila reciklaža. Nacrt zakona koji je usmeren na borbu protiv rasipništva razmatra se u Parlamentu.
EP: Iako se Francuska obavezala na smanjenje emisije ugljen-dioksida na nula odsto do 2050, neki izveštaju ukazuju da to smanjenje ne ide dovoljno brzo, pre svega zato što nije dovoljno uèinjeno u oblasti modernizacije saobraæaja i obnove starih zgrada. Koje napore ulažete da postignete ovaj cilj?
Žan-Luj Falkoni: Iako je Francuska na putu da premaši zajednièki cilj postavljen sa Evropskom unijom za 2020. godinu kroz Konvenciju o klimi, nismo na putu smanjenja emisija koje smo sebi zacrtali 2015. godine. Ispustili smo 65 miliona tona ugljen-dioksida više nego što je bilo predviðeno. I to uprkos smanjenju emisije za više od 4 odsto u 2018. u odnosu na 2017, i za 18,8 odsto u odnosu na nivo iz 1990.
Novoosnovani Visoki savet za klimu upravo istièe nedostatak napretka u sektorima saobraæaja i izgradnje: prelazak sa putnièkih vozila i putnog saobraæaja na alternativne naèine transporta nedovoljno se sprovodi, nova vozila koja su se pojavila na tržištu imaju performanse koje nisu na nivou oèekivanih, a renoviranje zgrada nije dovoljno uzelo maha. Što se tièe saobraæaja, Zakon o orijentacijama na polju mobilnosti, koji je usvojen u novembru 2019. godine, propisuje cilj potpune dekarbonizacije saobraæaja koji se odvija kopnenim putem do 2050. godine. Da bi se to postiglo, zakon predviða razvoj vozila sa malom emisijom ugljen-dioksida do 2030. i potpunu obustavu prodaje novih lakih vozila na fosilna goriva do 2040. godine. Da bi ove inicijative bile pristupaène sa svaèiji džep, zakon predviða uspostavljanje mera kako bi se olakšala primena grupnih vožnji, upotreba bicikala na prilagoðenim putevima ili, pak, kroz veæi broj raspoloživih stanica za punjenje elektriènih vozila.
Kada je u pitanju sektor gradnje, u Francuskoj postoji ambiciozan plan renoviranja starih zgrada za šta je predviðen fond od 14 milijardi evra koji je namenjen energetskoj obnovi. Poèetkom 2019. godine, vlada je uspostavila mehanizam koji domaæinstvima omoguæava zamenu kotlova za grejanje za samo 1 evro. Od 2020. godine, primenjivaæe se i stroža ekološka regulativa koja se odnosi za izgradnju novih zgrada. Naravno, ništa od toga ne može da se uradi bez podsticajnih mera kao što su jaèanje ekološke fiskalizacije, naknade za prelazak na nisko karbonsku privredu, bonusi za kupovinu automobila sa niskom emisijom ugljenika, nameti na vozila koja zagaðuju i fleksibilan porez za vozila u vlasništvu preduzeæa.
EP: Prošle godine žuti prsluci protestovali su na ulicama zbog nove takse na gorivo kojom je trebalo da se poveæa namet na emisiju ugljen-dioksida, ali se od takse odustalo. Koliko ovakvi demokratski pritisci otežavaju ili, pak, nekad, olakšavaju, da se sprovede zacrtana klimatska politika?
Žan-Luj Falkoni: Ako je proteste pokrenulo poveæanje poreza na gorivo (koji je od tada zamrznut na nivou iz 2018), zahtevi demonstranata su prevazišli pitanje taksi na goriva da bi obuhvatili više pitanja socijalne pravde, obnove demokratije, raslojavanje na nivou teritorija i kupovne moæi. Predsednik Republike Francuske je najavio u decembru 2018. da æe organizovati veliku nacionalnu debatu kako bi svima omoguæio da raspravljaju o kljuènim pitanjima za Francuze. Ta debata je održana u prvom tromeseèju 2019. i obuhvatila je èetiri teme: ekološku tranziciju, poreze i javne rashode, demokratiju i graðane, organizaciju države i javnih usluga. Onlajn platforma je omoguæila da se prikupi gotovo dva miliona priloga i održano je više od 10.000 sastanaka na lokalnom nivou. Na konferenciji za štampu u aprilu 2019, predsednik Republike je uputio svoje predloge kao odgovorna zakljuèke velike nacionalne debate. Kada je reè o klimatskim aspektima, to je ukljuèivalo organizovanje jedne graðanske konferencije sastavljene od 150 graðana izabranih nasumice, koji su imali mandate da definišu seriju mera koje æe omoguæiti da se naši klimatski ciljevi dostignu u duhu socijalne pravde. Ovakav demokratski proces, bez presedana u Francuskoj, zapoèet je poèetkom oktobra, dok se spisak predloženih mera oèekuje do kraja januara 2020. godine. |
|
|
